Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/ossrb/public_html/components/com_k2/models/item.php on line 763

Re?nik odbojka?ke terminologije (Nj-?)

 

Njnj
Oo
? odbrana ? jedan od najva?nijih segmenata igre. Odbrana po?inje od servisa, jer je servis u korelaciji sa blokom, a blok je prvi front odbrane od protivni?kog napada. Ukoliko ekipa ima dobru odbranu u prednosti je nad svojim rivalom i, generalno, svaka ekipa sa dobrom odbranom je prepoznatljiva i uspe?nija od protivnika bez obzira na protivni?ke napade. Ekipa sa dobrom odbranom uvek je u prednosti kod odlu?ivanja o krajnjem pobedniku, a najkvalitetnije ekipe se prepoznaju po izvrsnoj odbrani.
[def. Lazar Grozdanovi?]
Pp
? pajp m pripada napadu drugog tempa. Naziv ,,pajp”, koji se naj?e??e koristi u svetu, a kod nas se odoma?io, poti?e od engleske re?i "pipe" ?to u prevodu zna?i lula, cev. Ovu vrstu napada izvodi igra? druge linije, uglavnom iz Zone 6. Igra? prilikom ovog napada mora da sko?i iza linije 3m pre nego ?to napravi kontakt sa loptom, ali mo?e da dosko?i unutar tri metra. U dana?njoj odbojci visokog nivoa ova vrsta napada se puno koristi kao kombinacija iza prvog tempa ("penala", "alme").
[def. Igor Kolakovi?]
? penal m udarac u napadu, a pod udarcima u napadu se smatraju sve akcije kojima se lopta upu?uje ka protivniku, osim servisa i bloka. Penal ili prvi tempo je najbr?i, najefikasniji i najatraktivniji oblik upu?ivanja lopte u polje protivnika, a time i postizanja poena. Pripada onoj klasifikaciji sme?iranja, gde je lopta dignuta iznad nivoa mre?e i hvata se u skoku u najvi?oj mogu?oj ta?ki, ?to ve?om brzinom i ?to strmije upu?uje u protivni?ko polje.

PENAL - POTKE PENAL - LISINAC

Naziv je preuzet iz fudbala ili rukometa, ali treba znati da nema nimalo sli?nosti sa pomenutim sportskim granama.
Kriterijum za klasifikaciju ove vrste napada je brzina dizanja lopte za napad. U ovoj podeli pominjemo 3 vrste napada i to:
  • sme?iranje sporo dignute lopte (vreme leta lopte je od 1,5 do 2 sec),
  • sme?iranje srednje brzo dignute lopte (vreme leta lopte je od 1,1 do 1,4 sec), i
  • sme?iranje brzo dignute lopte (vreme leta lopte je od 0,6 do 1,0 sec).
Poslednja vrsta napada u ovoj podeli je ono ?to u praksi zovemo penal ili prvi tempo.
[def. prof. dr Goran Ne?i?]

video i dijagram akcije penal
? podloga podloga za teren koja se koristi na takmi?enjima u organizaciji FIVB je Taraflex (proizvo?a? Gerflor). Na utakmicama na?eg ?ampionata ova podloga nije obavezna.
? poen m ekipa osvaja poen ako uspe?no upu?ena lopta dodirne protivni?ko polje, kada protivni?ka ekipa u?ini gre?ku, ili kada protivni?ka ekipa dobije kaznu.
   - poen koli?nik, broj po kojem se na nekim takmi?enjima odre?uje plasman ekipa na tabeli u slu?aju istog odnosa pobeda i poraza. Izra?unava se na taj na?in ?to se broj osvojenih poena podeli sa brojem izgubljenih poena. Primer: ako "Ekipa 1" ima 333 osvojena poena, a 300 izgubljenih, onda je njen poen koli?nik 333:300=1.110. Ako "Ekipa 2" ima 323 osvojena poena, a 290 izgubljenih, onda je njen poen koli?nik 323:290=1.113. Dakle, iako je razlika dobijenih i izgubljenih poena 33 u oba slu?aja, prime?uje se da je koli?nik "Ekipe 2" za nijansu ve?i, tako da ?e ona u kona?nom plasmanu biti bolje rangirana.
? postava ? skup igra?a jednog tima koji imaju pravo nastupa na terenu. Svaka ekipa uvek mora imati 6 igra?a u igri.
  - po?etna postava ukazuje na redosled rotiranja igra?a na terenu. Taj redosled se mora po?tovati tokom celog seta. Pre po?etka svakog seta, trener mora na listi?u za postavu prijaviti po?etnu postavu svoje ekipe. Listi?, uredno popunjen i potpisan, predaje drugom sudiji ili zapisni?aru. Igra?i koji nisu u po?etnoj postavi za set su zamene za taj set (osim libera). Po?to se listi? sa postavom preda drugom sudiji ili zapisni?aru, nikakva promena u postavi ne mo?e biti odobrena bez pravilne zamene.
? povaljkakada igra? iskorakom u levu ili desnu stranu i padom na butinu i kuk spasava ote?anu loptu u odbrani. Kao i kod upija?a, glavni cilj je spasavanje lopte.
[def. Sa?a Joksimovi?]
? preliminarni tehni?ki sastanak sastanak koji supervizor takmi?enja odr?ava sa predstavnicima svih ekipa u?esnica ponaosob (tim menad?erom, doktorom i prvim trenerom) kako bi se uverio da su svi formulari, potrebna dokumenta, kao i garniture dresova u skladu sa pravilima takmi?enja, ?ime ekipa i igra?i sti?u pravo u?estvovanja na utakmici, turniru ili prvenstvu.
? prijem (servisa) m elemenat igre. Ako bismo pravili gradaciju po va?nosti, u modernoj odbojci sigurno da bi elemenat prijema servisa bio u prvom planu. Servis naj?e??e primaju 3 igra?a, u zavisnosti od sistema, postave i mogu?nosti ekipe, ali u savremenoj odbojci prijem obavezno obavljaju 2 univerzalna igra?a i libero. Od njihovog uspe?nog prijema zavisi i uspe?nost kompletne prve postave, a ?ire i cele ekipe. Ukoliko je prijem uspe?an, daje se mogu?nost organizatoru igre (diza?u) da mo?e vrlo uspe?no i kreativno da organizuje napad. Sa dobrim prijemom on ima neograni?ene mogu?nosti da napada sa 3 ili 4 igra?a, ?to je veliki kvalitet u igri i njenom osavremenjivanju. Kada je u na?oj mu?koj reprezentaciji  postojao tzv. “bermudski trougao” (Nikola Grbi? kao diza?, a na prijemu Vanja Grbi? i Goran Vujevi?), i pored prisutnih Miljkovi?a, Geri?a,  Tanaskovi?a, ?areta Petrovi?a i drugih, igra je su?tinski zavisila od ova tri igra?a. Tada smo bili jedna od najuspe?nijih ekipa sveta jer smo prijem "skinuli" sa  spiska problema, ?to mu?i mnoge ekipe u savremenoj odbojci. Mi smo, u to vreme, igru zasnivali na prijemu i nije ?udo ?to smo zbog toga bili jedna od najuspe?nijih reprezentacija svet.
[def. Lazar Grozdanovi?]
  - idealan prijem, u kojem su parabola i brzina lopte iz prijema prilago?eni jako malom radijusu kretanja tehni?ara.
 
[def. Sa?a Joksimovi?]
  - pomeren prijem (pozitivan), u kojem je radijus kretanja tehni?ara u okvirima 3 metra dok su parabola i brzina lopte iz prijema takve da se mo?e odigrati prvi tempo.
[def. Sa?a Joksimovi?]
  - rasejan prijem (negativan), iz kojeg nema prvog tempa, ali je mogu?e organizovati napad.
[def. Sa?a Joksimovi?]
Rr
? reprezentacija ? ekipa sastavljena od najboljih igra?a jedne dr?ave, regiona ili grada sa ciljem da u?estvuje na takmi?enjima u kojima ?e se nadmetati sa timovima istog ranga, predstavljaju?i svoju naciju ili teritoriju na najbolji mogu?i na?in.
? rezultat m kona?an ili parcijalni ishod me?a, utakmice ili seta.
? rotacija ? kada ekipa koja je primala servis osvoji poen i stekne pravo da servira, njeni igra?i se rotiraju za jednu poziciju u smeru kazaljke na satu: igra? sa pozicije 2 se rotira na poziciju 1 da servira, igra? sa pozicije 1 rotira se na poziciju 6, itd. Redosled rotacije je odre?en mestom sa kojeg set po?inje tehni?ar (diza?) ekipe (npr. ako tehni?ar po?inje set iz zone 2, onda se ka?e da ekipa po?inje set iz pozicije 2). Vidi sliku (standardnih ?est zona i dodatne tri koje se koriste u statisti?kim analizama) >>

zone

   - rotaciona gre?ka, u?injena je kada servis nije izveden u skladu sa redosledom rotacije.
rus m jedan od elemanata napada. To je kombinacija koja slu?i za ?to uspe?nije izigravanje protivni?kog bloka. Poznati ruski trener Vja?eslav Platonov (1939-2005) je idejni tvorac ove kombinacije, koja u to vreme (sedamdesetih godina pro?log veka) nije bila karakteristi?na za rusku ekipu. S obzirom na kvalitet pomenutog trenera, sve do dana?njih dana u nekim izuzetnim prilikama upotrebljava se ova akcija, koja se sastoji u tome da tehni?ar dizanjem izme?u penala i alme prevari protivni?ki blok koji ne o?ekuje sme?era koji dolazi iz "?etvorke", i ostavlja mu nebranjeni napad.
[def. Lazar Grozdanovi?]
Ss
? selekcija ? reprezentacija.
? selektor m prvi trener.
? servis m elemenat igre kojim po?inje svaka utakmica, set i nadigravanje za poen. Dakle, ovim elementom po?inje sama igra. Cilj servisa je da se osvoji direktan poen ili da se ote?a protivni?ki napad nakon prijema servisa. Servis je jedini moment odbojka?ke igre gde je igra?u dozvoljeno da poseduje loptu i gde mo?e slobodno da bira trenutak po?etka akcije, naravno, u roku od 8 sekundi od ternutka kada mu sudija zvi?dukom da znak za serviranje. Pomenute okolnosti govore o lako?i savladavanja serviranja, ali ono zahteva dosta rada, kvaliteta i iskustva kako bismo mogli kontrolisati tehniku i taktiku ovog elementa. Ovo je naro?ito va?no u situacijama kada je igra? pod pritiskom tokom me?a jer je u tom trenutku sva pa?nja okoline usmerena upravo na njega.
[def. Igor Kolakovi?]
  - skok (sme?) servis, kao ?to mu i ime govori, izvodi se iz skoka i zbog siline i brzine udarca (sli?an sme?u)  ima najkra?e vreme leta lopte nakon njega. Zbog toga je prijem ovog servisa ote?an i daje najve?u mogu?nost da se osvoji direktan poen. Naravno, ovakav servis nosi i dozu rizika od gre?ke (serveri su spremni da preuzmu rizik zahvaljuju?i samopouzdanju koje su stekli tokom uspe?nog i dugotrajnog treninga takvog servisa), a one su sastavni deo odbojka?kog nadigravanja i nemogu?e ih je eliminisati, ali se uvek te?i njihovom smanjivanju. Preuzimanje rizika na servisu postao je va?an princip u dana?njoj odbojci, pogotovo protiv jakih timova koji su dominantni u prvom napadu.
[def. Igor Kolakovi?]
  - flot servis,, za razliku od skok servisa, iako se izvodi iz skoka, ima malo ili nimalo spina (rotacije). Lopta bez spina je prili?no nestabilna, zato ovako servirana lopta dok leti kroz vazduh propada, leti u prekidima i talasima, kre?u?i se s jedne na drugu stranu, gore i dole. Ovakav nepredvidljiv let lopte je jako te?ak za prijem servisa. Manji rizik prilikom serviranja, kao i velika efikasnost zbog preciznosti izvo?enja u takti?kim opredeljenjima, u?inilo ga je veoma popularnim servisom u dana?njoj odbojci. Ime za ovaj tip serviranja je nastalo od engleske re?i "float" ?to zna?i "plovak".
[def. Igor Kolakovi?]
  - prvi servis, po?etni udarac na utakmici.
  - servis gre?ka, neuspe?an servis koji rezultira poenom za protivni?ku ekipu.
? set m rezultatska celina u okviru odbojka?ke utakmice. U setu (osim u odlu?uju?em, 5. setu - taj bre?ku) pobe?uje ekipa koja prva osvoji 25 poena sa predno??u od najmanje dva poena. U slu?aju nere?enog rezultata (24-24), igra se nastavlja dok jedna od ekipa ne ostvari dva poena prednosti (26-24, 27-25, itd.). Pobednik utakmice je ekipa koja prva osvoji tri seta. U slu?aju izjedna?enog rezultata 2:2 u setovima, odlu?uju?i (peti) set se igra do 15 poena (opet uz minimum dva poena prednosti na kraju za jednu od ekipa).
 - set koli?nik, broj po kojem se na nekim takmi?enjima odre?uje plasman ekipa na tabeli u slu?aju istog odnosa pobeda i poraza. Izra?unava se na taj na?in ?to se broj osvojenih setova podeli sa brojem izgubljenih setova. Primer: ako "Ekipa 1" ima 14 osvojenih setova, a 12 izgubljenih, onda je njen poen koli?nik 14:12=1.166. Ako "Ekipa 2" ima 18 osvojenih setova, a 16 izgubljenih, onda je njen poen koli?nik 18:16=1.125. Dakle, iako je razlika dobijenih i izgubljenih setova 2 u oba slu?aja, prime?uje se da je koli?nik "Ekipe 1" za nijansu ve?i, tako da ?e ona u kona?nom plasmanu biti bolje rangirana.
? sistem m na?in organizacije prve postave na terenu. Danas je prihva?en sistem 5-1 (5 igra?a raznih profila i diza?), a ranije su igrani i sistemi 4-2 i 3-3. ?ak i danas neke reprezentacije, kao ?to je ?enska kubanska, ponekad igraju 4-2 (sa 2 diza?a). ?to se ti?e sistema 3-3 on je davno prevazi?en. Razli?iti sistemi igre se postavljaju u zavisnosti od kvaliteta igra?a sa kojima ekipa raspola?e. Na primer, Kubanke imaju u isto vreme 2 izvrsna organizatora i 2 napada?a, tako da su u mogu?nosti da manipuli?u i sa sistemom 4-2. Sistem 4-2, ina?e, jeste i "najprirodniji" sistem zbog same rotacije igra?a u njemu. U poslednje vreme je prihva?en sistem 5-1, prvenstveno iz razloga manjeg broja gre?aka, jer jedan tehni?ar mo?e da napravi gre?ku, ali dva diza?a po logici ipak mogu da pogre?e vi?e puta.
[def. Lazar Grozdanovi?]
? statisti?ar (skaut) m ?lan stru?nog ?taba zadu?en za prikupljanje relevantnih podataka za analizu protivnika i pripremu utakmice. U posao statisti?ara spada snimanje utakmica, prikupljanje podataka i njihova analiza, kao i prikazivanje rezultata istra?ivanja u formi pisanog izve?taja i video prezentacije.
[def. Sa?a Joksimovi?]
? statistika (skauting) ? prezentacija u?inka pojedinaca i ekipa kroz prikupljene podatke sa jedne ili vi?e utakmica.
[def. Sa?a Joksimovi?]
? strategija m op?ti plan akcija ?ija je svrha ostvarivanje odre?enih, jasno definisanih ciljeva. U odbojci se ona odnosi na najop?tija pitanja pripreme za uspe?an nastup na takmi?enjima. Strategija treba da odgovori na pitanje: ?ta raditi?
[def. prof. dr Goran Ne?i?]
? stru?ni ?tab sastoji se od prvog i drugog trenera, zatim statisti?ara, doktora, fizioterapeuta i kondicionog trenera.
? stubovi m dr?e mre?u, postavljeni su od 0,50 do 1,00 m izvan bo?nih linija.Visoki su 2,55 m i najbolje je ako im se visina mo?e pode?avati. Za sva FIVB svetska i zvani?na takmi?enja, stubovi koji dr?e mre?u su postavljeni na udaljenosti od 1 m izvan bo?nih linija. Stubovi su okrugli i glatki, fiksirani za podlogu bez ?ica. Ne smeju imati delove koji predstavlju opasnost ili smetnju.
? sudija m osoba koja vodi ra?una o regularnosti i primeni odbojka?kih pravila na utakmici i presu?uje kod spornih situacija. Sudijski kolegijum za utakmicu se sastoji od slede?ih slu?benih lica: prvi sudija, drugi sudija, zapisni?ar, ?etvoro (dvoje) linijskih sudija. Za FIVB svetska i zvani?na takmi?enja obavezan je pomo?nik zapisni?ara. Samo prvi i drugi sudija mogu korisiti pi?taljku za vreme utakmice.
  - sudijski znaci, zvani?ni znaci koje sudije koriste da bi ukazali na dosu?eni doga?aj. Prvi sudija rukom mora pokazati razlog za svoj zvi?uduk (vrstu dosu?ene gre?ke ili vrstu odobrenog prekida). Znak mora biti na trenutak zadr?an, a ako je pokazan jednom rukom, ruka odgovara strani ekipe koja je u?inila gre?ku ili uputila zahtev. Linijske sudije moraju pokazati zvani?nim znakom zastavicom vrstu u?injene gre?ke i za trenutak zadr?ati znak.
  - prvi sudija, obavlja svoje funkcije sede?i ili stoje?i na sudijskoj platformi koja se nalazi na jednom kraju mre?e. Nivo njegovog vidnog polja mora biti otprilike 50 cm iznad nivoa mre?e. Prvi sudija vodi utakmicu od po?etka do kraja. Njegova su ovla??enja iznad ovla??enja svih ?lanova sudijskog kolegijuma i ?lanova ekipa. Za vreme utakmice, odluke prvog sudije su kona?ne. On je ovla??en da poni?ti odluke drugih ?lanova sudijskog kolegijuma ako primeti da su pogre?ne. Prvi sudija mo?e promeniti ?lana sudijskog kolegijuma koji svoje funkcije ne obavlja valjano. Tako?e, prvi sudija kontroli?e rad skuplja?a lopti, brisa?a poda i brzih brisa?a. Prvi sudija ima pravo da odlu?i o bilo kom pitanju u vezi sa igrom, uklju?uju?i i ona koja nisu ure?ena Pravilima igre. Prvi sudija ne?e dozvoliti bilo kakvu diskusiju u vezi sa svojim odlukama. Na zahtev kapitena u igri, prvi sudija ?e dati obja?njenje o primeni ili tuma?enju Pravila igre na osnovu kojih je doneo odluku. Ako se kapiten u igri ne sla?e sa obja?njenjem prvog sudije i odlu?i da ulo?i protest, mora to u?initi odmah ?ime zadr?ava pravo da podnese i upi?e protest u zapisnik na kraju utakmice. Prvi sudija mora dozvoliti kori??enje ovog prava kapitena u igri. Prvi sudija je odgovoran da utvrdi pre i za vreme utakmice da li oprema prostora za igru i uslovi u tom prostoru odgovaraju propisanim.
Pre utakmice, prvi sudija:
- proverava uslove u prostoru za igru, lopte i ostalu opremu,
- obavlja ?reb sa kapitenima ekipa,
- nadgleda zagrevanje.
Za vreme utakmice prvi sudija je ovla??en da:
- dodeljuje opomene ekipama,
- sankcioni?e nedozvoljeno pona?anje i odugovla?enja igre.
On odlu?uje o:
a) gre?kama servera i pozicionim gre?kama ekipe koja servira, uklju?uju?i i zaklon,
b) gre?kama odigravanja loptom,
c) gre?kama iznad mre?e i na njenom gornjem delu,
d) gre?kama udarca u napadu Libera i igra?a zadnje linije,
e) zavr?enom udarcu u napadu loptom iznad visine mre?e koju je Libero digao prstima iz
sopstvene prednje zone ili njenog produ?etka,
f) prolasku lopte celim obimom kroz donji prostor ispod mre?e.
g) zavr?eni blok igra?a zadnje linije ili poku?aj bloka od strane Libera
Na kraju utakmice, proverava i potpisuje zapisnik.
   - drugi sudija, obavlja svoje funkcije stoje?i izvan terena, u blizini stuba, na suprotnoj strani terena od prvog sudije, prema kome je okrenut licem. Drugi sudija je pomo?nik prvog sudije, ali ma i sopstveni delokrug nadle?nosti. Ako prvi sudija postane nesposoban da nastavi svoj posao, drugi sudija ga mo?e zameniti. Drugi sudija mo?e, bez zvi?duka, da signalizira i one gre?ke koje nisu u njegovom delokrugu nadele?nosti, ali na tome ne sme da insistira kod prvog sudije. Drugi sudija kontroli?e rad zapisni?ara. Drugi sudija nadgleda ?lanove ekipa na klupi za rezervne igra?e i obave?tava prvog sudiju o njihovom nedozvoljenom pona?anju. Drugi sudija nadgleda igra?e u zoni za zagrevanje. Drugi sudija odborava prekide, kontroli?e njihovo trajanje i odbija neosnovane zahteve. Drugi sudija kontroli?e broj tajm-auta i zamena igra?a koji je iskoristila svaka ekipa i o drugom tajm-autu, petoj i ?estoj zameni igra?a obave?tava prvog sudiju i odgovaraju?eg trenera.  U slu?aju povrede igra?a, drugi sudija odobrava izuzetnu zamenu ili vreme od tri minuta za oporavak. Drugi sudija proverava stanje poda, uglavnom u prednjoj zoni. Tako?e, za vreme utakmice proverava da li lopte i dalje ispunjavaju predvi?ene kriterijume. Drugi sudija nadgleda ?lanove ekipa u kaznenim zonama i obave?tava prvog sudiju o nedozvoljenom pona?anju.
Na po?etku svakog seta, kod promene polja u odlu?uju?em setu i kad god je potrebno, drugi
sudija proverava da li stvarne pozicije igra?a na terenu odgovaraju onima na listi?u za po?etnu postavu.
Za vreme utakmice, drugi sudija odlu?uje, zvi?dukom dosu?uje i pokazuje:
- prelaz u protivni?ko polje i prostor ispod mre?e,
- pozicione gre?ke ekipe koja prima servis,
- nedozvoljen kontakt igra?a sa mre?om na njenom donjem delu ili sa antenom na svojoj strani terena,
- zavr?eni blok igra?a zadnje linije ili poku?aj bloka od strane Libera; ili gre?ka u napadu igra?a zadnje linije ili Libera
- kontakt lopte sa spoljnim predmetom,
- kontakt lopte sa podom kada prvi sudija nije u poziciji da vidi kontakt;
- ako lopta koja je upu?ena u protivn?ki teren prelazi mre?u potpuno ili delimi?no izvan prostora za prelaz, ili ako dodiruje antenu.
Na kraju utakmice, potpisuje zapisnik.
   - linijski sudija, kontroli?e jednu ili dve linije terena i zastavicom (dimenzija 40x40cm) signalizira da li je lopta "dobra" ili u autu. Ako su prisutna samo dvojica linijskih sudija, oni stoje kod uglova terena najbli?im desnoj ruci svakog sudije, dijagonalno na 1 do 2 m od ugla. Svaki od njih kontroli?e dve linije, osnovnu i bo?nu liniju na svojoj strani terena. Na FIVB svetskim i zvani?nim takmi?enjima, obavezno je prisustvo ?etvoro linijskih sudija. Oni stoje u slobodnoj zoni na 1 do 3 m od svakog ugla terena, u zami?ljenom produ?etku linija koje kontroli?u.
Linijske sudije pokazuju:
- lopta ''unutra'' ili ''aut'' kad god lopta padne blizu njhovih linija;
- dodir ''aut'' lopti od strane ekipe koja prima loptu;
- kada lopta dodirne antenu, kada servirana lopta prelazi mre?u van prostora za prelaz, itd;
- ako bilo koji igra? (izuzev servera) stoji van svog polja u trenutku servisnog udarca;
- gre?ku prestupa osnovne linije igra?a koji servira;
- bilo koji kontakt igra?a sa antenom na svojoj strani terena za vreme akcije odigravanja loptom ili za vreme ometanja igre;
- prelazak lopte preko mre?e u protivni?ko polje van prostora za prelaz, ili dodir sa antenom na svojoj strani terena.
Na zahtev prvog sudije, linijski sudija mora ponoviti svoj znak.
[def. FIVB - Zvani?na pravila odbojke]
? sun vidi upija?.
??
Tt
? taj-brejk m sinonim za peti set. U taj-brejku pobe?uje ekipa koja prva osvoji 15 poena, ili ako je rezultat 14-14, ekipa koja prva ostvari dva poena razlike. U petom setu ekipe po?inju na stranama na kojima su zavr?ile ?etvrti set, a menjaju ih nakon ?to jedna od ekipa osvoji 8 poena. U taj-brejku nema tehni?kog tajm-auta, a svaka od ekipa ima pravo na jedan timski tajm-aut.
? tajm-aut m pravilan prekid igre kada trener jednog tima (ili kapiten u izuzetnoj situaciji) zaustavlja utakmicu u trajanju od 30 sekundi da bi ekipi preneo svoje takti?ke zamisli ili da bi prekinuo dobar ritam protivni?ke ekipe. Za vreme svakog tajm-auta igra?i koji su u igri moraju oti?i u slobodnu zonu, u blizinи svoje klupe za rezervne igra?e. Svaki trener ima pravo da zatra?i dva tajm-auta u okviru jednog seta. Mogu?e je pozvati dva tajm-auta uzastopno bez potrebe za nastavkom igre.
   - tehni?ki tajm-aut, za svetska takmi?enja pod okriljem FIVB-ja, kao i na ostalim zvani?nim takmi?enjima, u prva ?etiri seta, dva ''tehni?ka tajm-auta'' u trajanju od 60 sekundi primenjuju se automatski kada ekipa koja vodi osvoji 8. i 16. poen. U odlu?uju?em (petom) setu, nema ''tehni?kih tajm-auta''; samo dva tajma-auta u trajanju od 30 sekundi mogu biti zatra?ena od strane svake ekipe.
? taktika (gr. postavim, postrojim) ? defini?e se kao izbor i primena sredstava, metoda i formi vo?enja sportske borbe sa ciljem postizanja maksimalnih rezultata na takmi?enjima. Tako?e se mo?e re?i da je taktika smi?ljen, racionalan i ekonomi?an na?in vo?enja sportske borbe. Taktika treba da da odgovor na pitanje: Kako to uraditi?
[def. prof. dr Goran Ne?i?]
? tehnika (gr. ve?tina, spretnost, koordinacija, ume?nost) ? оdbojka?ka tehnika je oblikovano motori?ko pam?enje (Tomi?, 1999). Defini?e se kao racionalno i efikasno izvo?enje kretanja, radi re?avanja motori?kih zadataka u procesu treninga i takmi?enja. Ona podrazumeva stepen usvojenosti odgovaraju?eg sistema kretanja, karakteristi?nog za odbojku i usmerenog ka postizanju visokih sportskih rezultata.  
[def. prof. dr Goran Ne?i?]
? tehni?ar m vidi diza?.
? tempo (ita. stepen brzine kojom se vr?i neka radnja) m vrsta napada zavisno od brzine i visine dignute lopte. 
dijagram-drugi tempo_thumb
   - prvi tempo, najbr?i napad. Vidi pod penal.
   - drugi tempo, ne?to sporiji napad polu visokom loptom
   (pajp,
dupli penal, rus, bugarin, devetka, max, sendvi?, super).
   - tre?i tempo, sinonim za visoke lopte
   (iznu?ena korekcija, iznu?eni pajp, visoka iz 4, visoka iz 2).
[prir. Sa?a Joksimovi?]
? tim menad?er (eng. team manager) osoba zadu?ena za komunikaciju izme?u Nacionalnog saveza, stru?nog ?taba i igra?a u reprezentaciji, kao i koordinaciju boravka ekipe u inostranstvu i odnos sa zvani?nicima drugih federacija i selekcija. On je predstavnik svoje reprezentacije na internacionalnim takmi?enjima i pored kontakta sa predstavnicima drugih ekipa i Saveza, kao i sa sudijama i sportskim radnicima, du?nost mu je da svoju zemlju predstavlja u najboljem svetlu. 
[def. Darko ?uri?kovi?, dugogodi?nji tim menad?er ?enske seniorske reprezentacije Srbije]
? timski novinar (eng. team journalist) na zvani?nim takmi?enjima FIVB i CEV, ?timski novinar“ je deo oficijelne delegacije nacionalnog tima. Po preporuci FIVB i CEV, timski novinar bi trebalo da bude novinar neke press agencije ili dnevnog lista (po mogu?nosti, sportskog). Njegova obaveza je da tokom takmi?enja bude veza izme?u portparola Nacionalnog saveza i ostalih medija u zemlji (slanje ta?nih i pravovremenih informacija sa takmi?enja i ostalih zanimljivosti sa lica mesta), kao i stranih novinara i na?ih igra?a i ?lanova stru?nog ?taba na samom takmi?enju.
[def. Igor Jagli?i?, glavni urednik odbojka?kih strana u Sportskom ?urnalu i dugogodi?nji timski novinar na?ih nacionalnih selekcija]
? trener m li?nost koja svojim autoritetom, baziranim na znanju, pona?anju, ume?no??u i kreativno??u, vodi odbojka?ku ekipu. Pogre?no je smatrati da se trenerski autoritet sti?e vikom i galamom. Trener je najpotrebniji ekipi onda kada treba da, bez obzira na skaute i ostale, donese odluke u klju?nim trenucima (pozivaju?i tajm aut ili dozvoljenim sugestijama pored trenerske linije). Svojim savetima, koji mogu biti od bitnog zna?aja za vreme utakmice, on vodi ekipu, jer odbojka je igra trenutka i psihologije. FIVB u svojim propisima ka?e da kapiten mo?e da menja trenera, ali to je potpuno neprihvatljivo, jer kapiten ekipe je vo?a na terenu i on se pita dok akcije traju, ali trener je taj koji predstavlja sponu izme?u ekipe na terenu i van njega.
[def. Lazar Grozdanovi?]
Primeri: Bernardo Rezende (dugogodi?nji trener brazilske reprezentacije), koji aktivno u?estvuje u kompletnim i kompleksim doga?ajima na terenu i van njega; Hulijo Velasko i Laza Grozdanovi?, koji su kreativni, preduzimljivi i bez obzira na skauting, u datom trenutku donose odlu?uju?e odluke.
  - prvi trener, za vreme utakmice, izvan terena, vodi igru svoje ekipe. Bira po?etne postave, njihove zamene i uzima tajm-aute. U obavljanju tih poslova zvani?no lice za kontakt mu je drugi sudija. PRE UTAKMICE trener upisuje ili proverava prezimena i brojeve svojih igra?a u zapisniku, a zatim ga potpisuje. ZA VREME UTAKMICE, trener:
- pre svakog seta daje drugom sudiji ili zapisni?aru uredno popunjene i potpisane listi?e sa po?etnom postavom;
- sedi na klupi najbli?e zapisni?aru ali to mesto mo?e napustiti;
- tra?i tajm-aute i zamene igra?a;
- mo?e, kao i ostali ?lanovi ekipe, davati instrukcije igra?ima na terenu. Trener mo?e davati ove instrukcije stoje?i ili hodaju?i unutar slobodne zone ispred klupe svoje ekipe, od produ?etka linije napada do prostora za zagrevanje, bez ometanja i odugovla?enja utakmice.
Za FIVB, svetska i zvani?na takmi?enja, prostor u kojem trener obavlja svoje funkcije ograni?en je linijom ograni?enja za trenere.
[def. FIVB - Zvani?na pravila odbojke]
  - pomo?ni (drugi) trener, sedi na klupi za igra?e, ali nema pravo da interveni?e za vreme utakmice. Ako trener mora da napusti svoju ekipu iz bilo kog razloga, uklju?uju?i sankciju, pomo?nik trenera mo?e, na zahtev kapitena u igri i uz odobrenje prvog sudije, preuzeti funkcije trenera za vreme trajanja odsustva.
[def. FIVB - Zvani?na pravila odbojke]
  - kondicioni trener, vodi ra?una o fizi?koj spremi ekipe.
Uu
Upijac-Silvija ? upija? m spasavanje lopte u odbrani, uglavnom ote?ane odbojanjem ili sakrivanjem od sopstvenog bloka. Razlikujemo klasi?an upija? i "sun". Kod "suna" igra? se baca iskorakom napred, nalik ulasku u vodu, ispru?ene ruke, dlanom okrenutim nadole. Odigravanje se vr?i kada dlan dodirne parket, a lopta u slobodnom padu udara o nadlanicu i ostaje u igri. Klasi?ni upija? se od "suna" razlikuje po ranijem odigravanju, pri padu sa iskorakom unapred.
[def. Sa?a Joksimovi?]
? upasiviti ?argonski izraz koji se koristi za situaciju kada ekipa koja se brani blokom uspe da amortizuje, ubla?i (upasivi) napad protivnika, omogu?avaju?i olak?anu odbranu  polja i zadr?avaju?i loptu na svojoj strani terena, uz mogu?nost organizacije faze kontranapada. Ova vrsta bloka naziva se pasivni blok. Razlikujemo i aktivni blok koji neutralizuje protivni?ki napad ve? na mre?i i kojim se osvaja direktan poen.
[def. Igor Kolakovi?]
Vv
? visoka (lopta) ? koristi se kod negativnog (lo?eg) prijema i u kontranapadu posle odbrane kad diza? nije u mogu?nosti da di?e brze lopte.  Bez obzira odakle se di?e, bitno je da dignuta lopta bude precizna, jer je odbrana protivnika tada dobro formirana. Zbog toga je va?no da se mirnim dizanjem omogu?i napada?u da stvori situaciju za osvajanje poena.
[def. ?eljko Bulatovi?]
Zz
? zaklon m igra?i ekipe koja servira ne smeju spre?avati protivni?ke igra?e, pojedina?nim ili grupnim zaklanjanjem (jo? se naziva i ''maska''), da vide servera ili putanju lopte. Igra? ili grupa igra?a ekipe koja servira ?ini zaklon ako: ma?e rukama, ska?e ili se kre?e levo-desno za vreme izvo?enja servisa, ili stoje grupisani da bi prikrili putanju lopte.
? zapisnik m zvani?an dokument koji se vodi tokom utakmice i u koji se upisuju relevantni podaci, poput postave, rezultata, izmena itd.
? zapisni?ar m osoba koja pripada Sudijskom kolegijumu na utakmici i brine o vo?enju Zapisnika, u skladu sa Pravilima igre sara?uju?i sa drugim sudijom. Zapisni?ar obavlja svoje funkcije sede?i za zapisni?kim stolom, na suprotnoj strani terena od prvog sudije i njemu okrenut licem. Zapisni?ar koristi sirenu ili drugu zvu?nu napravu da bi upozorio na nepravilnosti ili daje znakove sudijama na osnovu svojih zadu?enja.
Pre utakmice i seta, zapisni?ar:
- upisuje podatke o utakmici i ekipama, uklju?uju?i prezime i broj Libera, a na osnovu va?e?e procedure, i prikuplja potpise kapitena i trenera;
- upisuje po?etnu postavu obe ekipe na osnovu listi?a za postavu;
Ako listi?e ne primi na vreme, o tome odmah obave?tava drugog sudiju.
Za vreme utakmice, zapisni?ar:
- upisuje osvojene poene;
- kontroli?e redosled serviranja obe ekipe i signalizira sudijama svaku gre?ku, odmah posle izvo?enja servisa;
- ovla??en je da odobri i objavi zahteve za zamene igra?a koriste?i sirenu, kontroli?u?i njihov broj, i upisuje zamene i tajm-aute, obave?tavaju?i drugog sudiju o tome;
- obave?tava sudije o zahtevu za prekid koji nije u skladu sa pravilima;
- objavljuje sudijama kraj setova i osvajanje 8. poena u odlu?uju?em setu;
- upisuje svaku sankciju i neosnovane zahteve;
- upisuje i sve ostale doga?aje po instrukciji drugog sudije, npr. izuzetne zamene, vreme za oporavak povre?enog igra?a, produ?ene prekide, spolja?nje ometanje itd.
- kontroli?e pauzu izme?u setova
Na kraju utakmice, zapisni?ar:
- upisuje kona?an rezultat;
- u slu?aju protesta, a uz prethodnu dozvolu prvog sudije, upisuje ili dozvoljava kapitenu ekipe u igri da upi?e u zapisnik izjavu o situaciji zbog koje protestuje;
- potpisuje zapisnik, a zatim prikuplja potpise kapitena ekipa a zatim i sudija.
 - pomo?nik zapisni?ara, obavlja svoje funkcije sede?i pored zapisni?ara za zapisni?kim stolom. Pomo?nik zapisni?ara upisuje zamene u kojima u?estvuje Libero i kontroli?e ih, okre?e brojeve na ru?nom semaforu, kontroli?e elektronski semafor, poma?e Zapisni?aru u administrativnim du?nostima i menja ga ako ovaj postane nesposoban da obavlja svoj posao.
Na kraju utakmice, pomo?nik zapisni?ara potpisuje list za kontrolu Libera i predaje ga na proveru i potpisuje Zapisnik.

??

? ?reb m 1. pre po?etka utakmice prvi sudija obavlja ?reb radi odre?ivanja prava na prvi servis i strana terena za prvi set. Ako se igra odlu?uju?i set, obavlja se novi ?reb. ?reb se obavlja u prisustvu kapitena obe ekipe. Pobednik ?reba bira pravo serviranja/prijema servisa ili stranu terena. Onome ko u ?rebanju izgubi, ostaje izbor preostalog 2. Odre?ivanje grupa, naj?e??e izvla?enjem, u kojima ?e se ekipe ili reprezentacije nadmetati na nekom takmi?enju.
 

Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/ossrb/public_html/components/com_k2/templates/default/item.php on line 248
Pro?itano 25458 puta